Suvlasništvo i zajednička svojina – Razlike i prava

Dok suvlasništvo opisuje situaciju kada više osoba ima pravo svojine na jednoj nekretnini, zajednička svojina postoji kada jedna nekretnina ima više vlasnika, pri čemu se ne zna koliki je čiji deo, i postoji samo u ograničenom broju slučajeva.

/blog-images/uploads/2016/09/7.jpg">

Kada je u pitanju nekretnina u suvlasništvu, svaki suvlasnik ima pravo da koristi svoj deo, i zato bi trebalo da među suvlasnicima postoji dogovor i podela po prostorijama, ali i podela troškova. To mogu uraditi sami suvlasnici ili se to može prepustiti sudu. Za poslove redovnog održavanja je potrebna saglasnost suvlasnika čiji ukupni udeo iznosi više od polovine, a za druge poduhvate, kao što su izdavanje ili prodaja, potrebna je saglasnost svih suvlasnika.

Kod suvlasništva postoji i tzv. pravo preče kupovine, što znači da ako jedan suvlasnik želi da proda svoj deo, mora prvo da ga ponudi ostalim suvlasnicima, a ako oni nisu zainteresovani, tada se može izvršiti prodaja trećem licu. Ako je, pak, više suvlasnika zainteresovano za kupovinu, pravo prvenstva ima onaj sa većim udelom. U slučaju da svi interesenti imaju isti udeo, prodavac  odlučuje kome će prodati svoj udeo u nekretnini.

Keys with home on blueprints

Zajednička svojina može postojati u četiri slučaja: kada postoji više naslednika, nekretnina je njihova zajednička svojina sve do donošenja ostavinskog rešenja, kada postaju suvlasnici; nekretnina koju su supružnici stekli u braku, a ne zadovoljava uslove da bude lična svojina nekog od njih, smatra se zajedničkom svojinom; vlasnicima zajedničke svojine se smatraju i srodnici koji su svojim radom doprineli nastanku zajedničke svojine, s tim što se prilikom eventualne deobe ne smatra da su udeli svih članova jednaki; i u slučaju vlasnika stanova koji zajedno uređuju i brinu o zajedničkim delovima stambene zgrade, kao što su stepenice i hodnik, i u vom slučaju nije moguće izvršiti podelu zajedničke sovjine.